Поводом обележавања Дана архива у Србији, у уторак, 16. децембра 2025. у 12.00 сати традиционално ће бити додељење две равноправне награде Златна архива из Фондације Александра Арнаутовића заслужним архивистима и архивским установама и Годишња награда Ђурђа И. Јеленића из Задужбине Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић за 2025. годину за научни рад из области архивистике и историје.

У 13.30 сати биће отворене изложбе Иво Андрић и Италија – документа (Ivo Andrić e l'Italia – documenti) и Чувај – сакупљај архивску грађу! Изложбе ће отворити министар културе у Влади Републике Србије Никола Селаковић.

Двојезична изложба Иво Андрић и Италија – документа (Ivo Andrić e l'Italia – documenti), аутора др Мирослава Перишића, Јелице Рељић и Александра Марковића, приређена је у години обележавања 50 година од смрти српског нобеловца Иве Андрића. Изложбу и пратећи каталог, Државни архив Србије реализовао је у сарадњи са Архивом Републике Српске и Српском православном црквеном општином у Трсту. Бројна архивска грађа везана за Андрићеве боравке у Италији, али и изузетан и очигледан траг који су они оставили на његово дело и живот, подстакао је ауторе да приреде изложбу  Иво Андрић и Италија – документа (Ivo Andrić e l'Italia – documenti).

Изложба и каталог резултат су опсежних истраживања спроведених у Државном архиву Србије, Архиву Републике Српске, Задужбини Иве Андрића, Архиву Југославије, Архиву САНУ, Библиотеци Матице српске, Народној библиотеци Србије, Музеју историје и уметности града Трста, Архиву и Библиотеци Српске православне црквене општине у Трсту.

Иво Андрић боравио је у дипломатској мисији у Риму 1920. и 1921. године, потом у Трсту крајем 1922. и почетком 1923. године и, кратко, у лето 1926. године. Андрић ће, поново, боравити у Риму 1964. године, овог пута са супругом Милицом Бабић Андрић. Докази о великом утицају италијанске уметности, историје, али и политичких догађаја којима је сведочио, управо ће се наћи пред посетиоцима изложбе. Тако ће јавност имати прилику да види есеје Иве Андрића Легенда о Светом Франциску из Асизија и Легенда о Лаури и Петрарки објављене у Српском књижевном гласнику 1926. и 1927. године и превод Три старе љубавне песме из 1923. године. Поставку чине документа груписана у више тематских целина: Андрић и Трст, Андрић и Нобелова награда, Одјеци Нобелове награде у Италији, Андрић и Италија и Андрићева дела у Библиотеци Српске православне црквене општине у Трсту. Посетиоци ће, између осталог,  имати прилику да виде бројна архивска документа која садрже преписке Иве Андрића са представницима италијанских издавачких кућа, позиве упућене Андрићу да учествује на конгресима и књижевним вечерима приређеним у његову част широм Италије, насловне странице издања Андрићевих књига објављених на италијанском језику, текст говора Андерса Естерлинга приликом додељивања Нобелове награде Иви Андрићу, бројне честитке италијанских писаца, песника, преводилаца и издавача након добијања признања, као и изузетан одјек на који је додељивање Нобелове награде Иви Андрићу наишло у Италији.

Изложба ће бити отворена до 31. јануара 2026. године.

У дворишту Државног архива Србије биће отворена изложба Чувај – сакупљај архивску грађу! аутора Јелице Рељић. Као инспирација за назив послужио је плакат из 1955. године дизајниран за потребе недеље прикупљања историјских докумената. Аутор графичког решења које ће посетиоци моћи да виде је Ђорђе Андрејевић Кун. Публика ће, кроз архивска документа, имати прилику да види историјат оснивања и развоја Државне архиве Краљевине Србије: Указ краља Александра I Обреновића о постављењу др Михаила Гавриловића за државног архивара из 1900. године, обавештење министра просвете Павла Маринковића о постављењу Радоја Домановића за писара Државне архиве, прву евиденцију о истраживачима, као и молбе за истраживање бројних значајних личности попут Пере Ђорђевића, Слободана Јовановића, Косте Куманудија, Живојина Перића, Јанка Веселиновића, Станоја Станојевића, Павла Поповића, Јована Скерлића, Иве Андрића и других. Пред посетиоцима ће се наћи и пасош кнеза Михаила Обреновића из 1843. године, пасоши Вука Стефановића Караџића из 1852. и 1856. године, пасоши Стојана Новаковића и Мирослава Спалајковића, као и путне исправе Љубомира М. Ковачевића, Милана Јовановића-Батута, Јована Жујовића... Јавност ће имати прилику и да види службеничке листове бројних личности које су обележиле српски културу, науку и уметност крајем 19. и у првој половини 20. века, попут службеничких листова Јустина Поповића, Милутина Миланковића, Десанке Максимовић, Александра Костића, Симе Пандуровића, Жанке Стокић…

Део изложбе посвећен је и низу термина који се свакодневно користе у архивском говору и пракси.